PreMama duo Active je dodatak ishrani, namenjen svim ženama koje planiraju trudnoću, trudnicama, kao i svim mamama nakon porođaja, koje uživaju u prvim danima i mesecima života svojih beba.

PreMama duo Active je dodatak ishrani u trudnoći koji sadrži vitamine, minerale i Omega 3 masne kiseline (DHA i EPA), podeljene u tablete i kapsule. Sastav preparata je pažljivo formulisan prema najnovijim evropskim vodičima za prenatalnu negu, kao i prema preporukama za ishranu u trudnoći i tokom dojenja.

Svaka tableta se sastoji od 11 vitamina, među kojima je i folna kiselina u aktivnom obliku i 10 minerala, a kapsule su bogate omega 3 masnim kiselinama, naročito dokozaheksaenskom kiselinom (DHA), a čiji odgovarajući unos je naročito važan u periodu trudnoće i dojenja. 

PreMama duo Active sadrži 100% Quatrefolic ® – aktivnu folnu kiselinu – 5 – metiltetrahidrofolat ( 5-MTHF) – u dozi od 800 mcg u jednoj tableti!

Ženama koje planiraju trudnoću, trudnicama i dojiljama preporučuje se uzimanje jedne tablete i jedne kapsule bilo kada tokom dana, najbolje nakon obroka.

DHA (dokozaheksaenska kiselina) spada u grupu omega 3 masnih kiselina. Omega 3 masne kiseline su jedna od dve familije esencijalnih masnih kiselina. One se ne mogu sintetisati u ljudskom telu, ali su vitalne za normalan metabolizam i zdravlje našeg organizma.

DHA je glavni konstituent ćelijskih membrana i ima mnogobrojne uloge u raznim procesima koji se odvijaju u našem organizmu.

Danas je dobro poznato da DHA doprinosi normalnoj funkciji mozga i održavanju zdrave funkcije vida.  

Naučni dokazi su potvrdili da se DHA intenzivno akumulira u mozgu i očima bebe, naročito u poslednjem trimestru trudnoće, kao i u prvih šest meseci života bebe, kada se ona uglavnom hrani majčinim mlekom, ukoliko majka može da doji. U tom periodu beba sve hranljive sastojke dobija iz majčinog mleka, čiji hranljivi sastav zavisi samo od ishrane majke.  

Zvanična preporuka je da dnevni unos DHA kod trudnica i dojilja ne bude ispod 200 mg , zbog vitalne važnosti odgovarajućeg unosa DHA za normalan razvoj mozga i funkcije vida kod beba. 

Kao i druge omega 3 masne kiseline, DHA se većinom nalazi u masnoj ribi, kao što su losos, tuna ili sardine. Stavovi i mišljenja oko unosa ribe tokom trudnoće su različiti. Oprez treba da postoji zbog porekla ribe i eventualnog zagađenja. 

PreMama duo Active dodatak ishrani sadrži 200 mg DHA u jednoj kapsuli, kako bi se obezbedio preporučeni dnevni unos za majku i bebu. 

Dojenje je jedan od najprirodnijih, normalnih procesa koje žena može iskusiti tokom svog života. To je prelep trenutak povezivanja majke i deteta. Stručnjaci savetuju majkama isključivo dojenje deteta najmanje 6 meseci i da nastave da dohranjuju svoje dete majčinim mlekom do 2 godine.

Majčino mleko je idealna hrana za bebe. Sadrži hranljive materije potrebne za pravilan rast i razvoj bebe, kao i antitela koja štite bebu. Osim što je dobro za bebu, dojenje je dobro i za majku.

Međutim, nekim majkama dojenje može predstavljati izazov, pa tako neke imaju probleme kao što su nelagodnost i bol tokom procesa dojenja. Budite strpljivi, to je sve očekivano, jer i mami i bebi treba vremena da se naviknu na proces dojenja, ali nakon što uspiju, dalje sve ide glatko.

Koji su izazovi dojenja?

Postoji više izazova za majku koja doji, posebno ako kroz sve to prolazi prvi put. Navešćemo neke:

• Prepunjenost dojki je veliki izazov za većinu dojilja. Kada se grudi prepune mlekom, mogu biti tvrde i veoma bolne. To se najčešće dešava u prvim danima dojenja, kada bebi zapravo treba veoma malo mleka, ali vrlo često. Razlog može biti i prekomerna proizvodnja mleka dok se ne uspostavi balans između potražnje i proizvodnje ili jednostavno beba u početku može nepravilno da sisa.
• Ukoliko beba nepravilno hvata bradavicu tokom sisanja, to može izazvati bol ili čak krvarenje bradavica, što takođe izaziva dodatnu nelagodnost i bol.

• Začepljeni mlečni kanali su jedan od čestih razloga za bolne grudi kod dojilja. Ako se mlečni kanali u dojkama ne dreniraju pravilno, mogu se začepiti, što je takođe neprijatno i bolno iskustvo. Možete osetiti kvržicu na mestu gde je mlečni kanal blokiran. Ne brinite, to je normalno. Međutim, ako se začepljeni kanal ne izdrenira (iscedi), to može dovesti do mastitisa (upale mlečnih žlezda i kanalića), što takođe može biti prilično nelagodno i bolno iskustvo.
• Mastitis je zapaljenje tkiva dojke koje ponekad može uključivati i infekciju. Posledice su otok, bol u dojkama i crvenilo, što može biti prilično teško za majku. Mastitis takođe može izazvati simptome slične gripu sa temperaturom, a bol je obično intenzivniji od bola kod začepljenih mlečnih kanala. Obavezno se obratite svom lekaru ako sumnjate da imate mastitis. Možda će Vam trebati dodatna terapija, kao što su antibiotici.

Šta možete učiniti da smanjite verovatnoću pojave bolova tokom dojenja?

Postoji više stvari koje možete učiniti da smanjite bol tokom dojenja u zavisnosti od situacije.

• Prvenstveno, možda zvuči kontraintuitivno, ali u većini slučajeva morate da pregurate bol i da nastavite sa dojenjem. Vašim bradavicama možda treba malo vremena da očvrsnu nakon čega je dojenje bezbolan process.
• Najvažnije je obezbediti da beba dobro i pravilno drži bradavicu tokom sisanja, jer nepravilan prihvat može da izazove ranice na bradavicama, a potom i ostale prateće probleme i naravno bol.
• Kada imate začepljen mlečni kanal, topao tuš i nežna masaža bolne dojke mogu biti veoma efikasni za dreniranje začepljenih kanala i ublažavanje bolova. Toplina tuša i pritisak masaže podstiču protok mleka i mogu sprečiti ozbiljniji problem kao što je mastitis. Kada se dojke dobro izmasiraju i iscede više puta tokom prvih dana dojenja, kada se svi kanalići kojima teče mleko u dojkama ,,razrade’’ i kada se uspostavi redovno dojenje, ovaj problem biva potpuno prevaziđen.
• Ukoliko količina mleka još nije izbalansirana sa potrebama bebe, izmuzavanje pomoću pumpice nakon podoja, može dodatno stimulisati produkciju mleka, osigurati drenažu mlečnih kanalića, a ovo izmuzeno mleko može poslužiti za dodatnu dohranu bebe ili ako se zamrzne, sačuvati za kasnije.
• Pored toga, možete nabaviti dobru kremu za bradavice. Preterano suve bradavice mogu ispucati i biti bolne, a dobra krema za bradavice može ublažiti bol, nelagodnost, kao i prevenirati rizik od pojave ragada (ispucale kože) oko bradavica. Prevencija ragada je važna jer one mogu biti i dodatni uzrok mastitisa. Većina krema, namenjenih za negu bradavica, napravljena je od 100% lanolina i bezbedna je za bebe. Najbolje je bradavice nakon dojenja oprati, osušiti i namazati melemom za bradavice da bi se melem što duže zadržao između podoja. Takođe pre podoja možete oprati bradavice, iako su ovi melemi bezbedni za bebe.
• Dojilje takođe mogu da investiraju u kvalitetne grudnjake za dojenje, izrađene od prirodnih materijala (npr. pamuk) i koji se lako mogu pričvrstiti i skinuti kada je to potrebno.

Ne odustajte! Biće sve lakše i lepše!

Drage dojilje, nemojte odustati! Prvi dani Vašeg puta dojenja mogu izgledati teško, ali važno je da budete uporne i istrajne, jer problemi koji mogu da se pojave na početku, kada se prevaziđu, više ništa neće ometati podoj.  Naravno, potražite stručnu medicinsku pomoć kad god Vam zatreba i sledite savete. Dojenje je u početku najizazovnije, ali kako se Vi i Vaša beba naviknete na to, to će postati lakše i prijatnije iskustvo, bez bolova i problema. Ovaj trud se višestruko isplati. Dojenje je i ušteda Vašeg vremena, koje ne morate trošiti na sterilizaciju i pripremanje bočica sa mlečnom formulom za bebu. Očuvanje dojenja koje je tako dragoceno za bebu, takođe će i Vama olakšati hranjenje bebe jer ništa bolje i lakše od uvek spremnog, toplog, svežeg mleka.

Postoji stara izreka „mamin posao nikad nije gotov“. Kuvanje, čišćenje, briga o porodici… psihičkom i fizičkom opterećenju nikad kraja. Ovo je posebno teško ako majka ima neku vrstu prehlade ili gripa. Da, sezone gripa i prehlade su posebno izazovne za porodicu, ali rekli bismo da su posebno teške za majke koje doje. Često se pitaju da li treba da nastave da doje dok su bolesne. Pokušaćemo da razjasnimo ove dileme.

Kao što smo spomenuli, dojenje tokom bolesti može biti veliki izazov za majku. Uglavnom zato što postoje neke mere bezbednosti, ali i zato što je to prilično neprijatno iskustvo. Kada ste prehlađeni ili imate grip, sve što želite je da ležite u krevetu i da se odmorite. Međutim, dojilje najčešće nemaju ovu opciju. Postavljaju se pitanja:

Da li je bezbedno dojiti bebu dok je mama bolesna?

Ne brinite, sve dok preduzimate odgovarajuće higijenske mere kao što je pranje ruku ili nošenje maske, Vaša beba će biti bezbedna. U stvari, većina zdravstvenih radnika podstiče majke da doje svoje bebe čak i tokom bolesti kako bi održale količinu mleka.

Dojenje takođe pruža dobru dozu zaštite za Vašu bebu od prehlade, gripa ili drugih bolesti koje možete imati zahvaljujući antitelima koja se proizvode dok ste bolesni i čuvaju se u majčinom mleku.

Da li je bezbedno uzimati lekove tokom dojenja?

Kada je u pitanju uzimanje lekova za grip ili prehladu, najbolje je da se konsultujete sa lekarom ili farmaceutom. Ne uzimajte ništa bez konsultacije sa zdravstvenim radnikom jer neki lekovi mogu biti štetni za Vašu bebu.

Obično se lekovi koji se mogu uzeti bez recepta kao što je paracetamol, kada se koristi za kratkotrajno lečenje bola i povišene temperature u preporučenim dozama, smatra bezbednim tokom dojenja. Ako treba da uzmete antibiotik, proverite sa svojim lekarom da li je bezbedan za upotrebu tokom dojenja.

Šta još možete učiniti?

Možete uzeti dijetetski dodatak koji sadrži vitamine i minerale. Majčin organizam se iscrpljuje dojenjem, nedostatkom sna i svim izazovima tokom ovog perioda. Dakle, suplementacija esencijalnim mikronutrijentima bi bila korisna za Vaše opšte zdravlje, a ne samo za Vaš imuni sistem.

Posebno je važno obratiti pažnju na dobru hidrataciju tokom prehlade. Pijte puno tečnosti i koristite ovlaživač. Suv vazduh i loša ventilacija mogu pogoršati prehladu. Pokušajte da se odmorite i, što je veoma važno, pokušajte da spavate kada Vaša beba spava. Znamo da to nije uvek moguće, ali odmor Vašeg tela je veoma važan kada ste bolesni, pa pokušajte da se odmarate što je više moguće. To svakako uključuje manje kućnih poslova i manje fizičkih napora.

Dojenje dok ste bolesni definitivno je izazov. Ipak, moraćete da date sve od sebe da ostanete mirni i sledite savete svog lekara tokom ovog perioda. Znajte da će većina majki proći kroz slično iskustvo u jednom ili drugom trenutku. I ovo će proći.

Dojenje je lep proces. Ne samo da omogućava majkama da hrane i neguju svoje bebe, već je u isto vreme i sjajnana prilika za povezivanje sa bebom. Međutim, mnogim majkama taj proces ne ide lako. Većina njih se bori sa nedostatkom sna, a za mnoge nove majke i samo dojenje može biti izazov, barem u prvim danima.

Iako je dobro poznato da su bebama potrebne ishrana i nega, ista izjava se može primeniti i na majke. Bebe svoju dnevnu dozu hranljivih materija, vode i antitela dobijaju kroz majčino mleko. Ali šta je sa majkama?

Ishrana tokom dojenja je veoma važna

Zaista jeste. Opšta smernica koju većina stručnjaka daje majkama koje doje je da im tokom dojenja nije potrebna nikakva posebna ishrana. Međutim, ishrana dojilje mora biti zdrava i nutritivno uravnotežena. Šta to znači?

Sve grupe namirnica treba da budu uključene u Vašu dnevnu ishranu. To znači da jelovnik treba da sadrži puno sezonskog voća i povrća, kao i dosta izvora proteina kao što su jaja, riba i meso. Ne zaboravimo na zdrave ugljene hidrate i drugu hranu bogatu skrobom, kao što su pirinač, hleb od celog pšeničnog zrna, krompir i testenine. Konačno, treba uključiti i brze i ukusne žitarice jer su bogate vlaknima.

Kada dostignete punu proizvodnju mleka, koja bi obično bila negde između 750 ml – 1000 ml dnevno, pobrinite se da budete i dobro hidrirani.

Ono što treba da izbegavate tokom dojenja je prerađena, pržena ili generalno „brza hrana“ koja nema hranljivu vrednost. Znamo da ovo generalno nije zdrava hrana ni za koga, a posebno za dojilje. Tokom dojenja, najbolje je izbegavati i alkohol.

Neke od Vas možda slede određeni stil života (veganski ili vegetarijanski) ili se moraju pridržavati ograničene dijete iz određenih razloga. Bez obzira na to, znamo da nije uvek lako voditi računa o svojoj ishrani kada morate rešiti toliko stvari tokom dana. U ovom slučaju, dodatna suplementacija dodacima ishrani (dijetetskim suplementima) može biti od pomoći.

Kako izgleda ishrana dojilja u smislu kalorija?

Verovali ili ne, nema drastične razlike kada je u pitanju ishrana dojilja u pogledu unosa kalorija. Preporučuje se da dojilje unose samo dodatnih 450 do 500 kalorija dnevno, povrh uobičajenog preporučenog unosa kalorija za žene.

Ponekad bi potreban broj dodatnih kalorija varirao, uzimajući u obzir indeks telesne mase, da li majka doji blizance i obim dojenja, ili ako majka dojenje nadopunjuje mlečnom formulom.

Na kraju krajeva, ne treba da brinete o kalorijama dok dojite. Kontraproduktivno je biti previše strog po pitanju toga. Samo sledite potrebe svog tela. Dojenje sagoreva mnogo energije, tako da je sasvim normalno da su Vam potrebne dodatne kalorije u ishrani.

Zapamtite, Vi hranite još jedno živo biće. Proizvodite hranu koja treba da obezbedi rast i razvoj zdrave bebe. Zato je veoma važno da se zdravo hranite dok dojite i sve ostalo će biti u redu.

Možeš ti to, mama!

Za većinu nas, miris te prve šoljice kafe, dovoljan je razlog za jutarnje buđenje. Možemo se složiti da je to odličan i ukusan početak dana. Neki od nas čak uživaju u kafi više puta tokom dana. Međutim, ako ste trudni, možda biste ipak trebali ograničiti unos kofeina. To je dobro za Vas i za bebu. U nastavku sledi pojašnjenje.

Hrana i piće koji su NE-NE!

Među namirnicama i pićima koje trudnice ne bi trebalo da konzumiraju (u većim količinama ili uopšte), visoko na listi su kafa i alkohol. Takođe, određena vrsta mesa i sireva, delikatesno meso i delimično kuvana jaja smatraju se nebezbednim za konzumiranje tokom trudnoće. Zbog toga će, naravno, mnogi lekari savetovati trudnicama da ograniče potrošnju ili potpuno prestanu da konzumiraju ove proizvode.

Kofein nije samo u kafi!

Ako ste trudni, najbolje je znati da se kofein ne nalazi samo u kafi. Takođe se nalazi u nekim čajevima, bezalkoholnim pićima, mnogim energetskim pićima, pa čak i nekim čokoladama. Dakle, ako ste trudni, najbolje je da izbegavate i ovu hranu. Ionako je često puna dodatog šećera i mnogih drugih štetnih sastojaka.

Postoji nekoliko razloga zašto lekari savetuju ograničavanje unosa kofeina tokom trudnoće.

Prvo i najvažnije, iako bi Vaš organizam mogao metabolisati veće količine kofeina, organizam Vaše bebe, koji je u razvoju, ne može. Kofein može uticati na obrasce spavanja Vaše bebe, a pošto je stimulans, može vas oboje držati budnima. To niko ne želi, zar ne?

Štaviše, kofein je prirodni diuretik. Prekomerna konzumacija kofeina ne samo da može povećati Vaše mokrenje, već može doprineti i dehidraciji. S druge strane, to takođe može povećati Vaš krvni pritisak. Ako već patite od visokog krvnog pritiska, kofein će učiniti više štete nego koristi. Obavezno sledite uputstva svog lekara u svakom trenutku.

Dakle, postavlja se pitanje… Koliko je kafe dozvoljeno tokom trudnoće?

Ako želite da budete potpuno sigurni u tačnu količinu kofeina koju treba da konzumirate tokom trudnoće, najbolje je da se konsultujete sa svojim ginekologom. Zdravstveni radnik može biti od veće pomoći u davanju saveta, ali opšte pravilo koje savetuju mnogi zdravstveni radnici je da ograničite unos kafe na manje od 200 ml dnevno. To je otprilike jedna šoljica kuvane kafe dnevno.

Na kraju krajeva, izbegavanje kofeina u bilo kom obliku je najbolji izbor za Vas i Vašu bebu. Ako ipak ne možete ne konzumirati kofein, onda je jedna šoljica kafe dnevno sasvim dovoljna.

Upravo ste saznali da ste trudni. Čestitamo! Devet meseci trudoće je vreme puno strepnje i izazova, naročito za roditelje koji  prvi put prolaze kroz sve to. Prvi ultrazvuk, prvi bebin udarac nogom u stomak… Međutim, od mnogih medicinskih testova koji su predviđeni u trudnoći, nekoliko je neobaveznih.

Da, svaki trimestar trudnoće zahteva puno praćenja, testova i smernica kako bi se obezbedila zdrava trudnoća za majku i bebu. Svaki roditelj se nada da će imati zdravu bebu, a prenatalni skrining testovi su odličan način da se u to uverite.

Šta su prenatalni genetski testovi?

Ovo su testovi osmišljeni da potencijalnim roditeljima daju informacije o mogućim genetskim poremećajima koje njihovo dete može imati. Većina genetskih poremećaja je nasleđena od jednog ili oba roditelja, pa je najbolje otkriti ih rano u trudnoći. Ovde je vredno napomenuti da se genetski testovi mogu uraditi i pre trudnoće, ako oba partnera žele da se uvere da nisu nosioci genetskog poremećaja. Za sada ćemo se fokusirati samo na prenatalne.

Postoje dve glavne vrste prenatalnih genetskih testova. Prenatalni skrining testovi i prenatalni dijagnostički testovi. Prvi određuju da li postoji verovatnoća (ili rizik) da će beba imati urođene mane, dok drugi određuju da li beba ima urođenu manu. Dijagnostički testovi su jedini način da se postavi dijagnoza, ali oba ova testa nisu obavezna.

Skrining testovi u prvom trimestru

Najčešći skrining testovi su u prvom tromesečju, poznati kao kombinovani skrining u prvom trimestru. Oni mogu uključivati testove koji ukazuju na rizik od Daunovog sindroma (trizomija 21 ili prisustvo dodatnog hromozoma na poziciji 21), Edvardsovog sindroma (trizomija 18) i Patauovog sindroma (trisomija 13). Testovi uključuju krvnu sliku, ultrazvuk nuhalne translucencije (NT), određivanje starosti i težine majke i gestacijske starosti. Obično se rade između 9. i 13. nedelje trudnoće.

Prenatalni dijagnostički testovi

Ovi testovi mogu utvrditi sa tačnošću većom od 99,9% da li beba u razvoju ima hromozomsku abnormalnost ili ne. Najčešće se koristi amniocenteza, koja se radi u drugom trimestru. Obično, ako skrining test u prvom trimestru pokaže određeni nivo rizika za genetski poremećaj ili ako je majka starija od 35 godina, lekar može preporučiti dijagnostički test.

Zašto bi trebalo da uradite prenatalni genetski skrining?

Kao što smo pomenuli, ovi testovi su opcioni i zavise od ličnih preferencija roditelja. Međutim, postoji mnogo razloga zbog kojih se roditelji mogu odlučiti na ove testove. Jedan od ovih razloga je porodična istorija nekih genetskih poremećaja. Ako jedan ili oba roditelja imaju člana porodice sa genetskim poremećajem, velika je verovatnoća da će ga i njihovo dete naslediti. Drugi razlog je ako je trudnica starija od 35 godina ili je već imala istoriju pobačaja ili mrtvorođenih.

Šta god da odlučite da uradite, najbolje je da se prvo konsultujete sa svojim lekarom. Vaš medicinski tim će vas savetovati o vrstama testova i opcijama koje imate tokom trudnoće.

Ako ste trudni i primetite malu količinu krvi na donjem vešu, pokušajte da ne paničite. Krvarenje tokom trudnoće je prilično često i nije uvek znak da nešto nije u redu sa Vama ili Vašom bebom.

Vaginalno krvarenje tokom trudnoće javlja se češće nego što mislite, a za to može biti nekoliko uzroka. Krvarenje tokom trudnoće može biti ozbiljno stanje, ali na sreću većina je bezopasna i ne bi trebalo da bude razlog za zabrinutost. U svakom slučaju, ako primetite krv na donjem vešu, odmah se obratite lekaru. 

Uzroci krvarenja u trudnoći

Kao što smo ranije spomenuli, postoji mnogo uzroka krvarenja tokom trudnoće. Međutim, važno je napomenuti da postoje dve veoma različite vrste krvarenja tokom trudnoće.

Prvi tip se zove „spotting“ ( tačkasto krvarenje, jer ostavlja tačkaste, krvave mrlje na donjem vešu). Obično je bezopasno, slabo krvarenje i javlja se rano u trudnoći. To se uglavnom dešava kada se embrion zakači za sluzokožu materice, a krvarenje nije toliko zabrinjavajuće. Krvarenje kasnije u trudnoći može biti razlog za zabrinutost. U ranoj trudnoći to obično nije slučaj. Ipak važno je da kontaktirate lekara ako primetite krvarenje u bilo kom trenutku trudnoće.

Trudnoća je delikatan period u životu svake žene, a čak i sama trudnoća može izazvati promene na ionako osetljivom grliću materice. U to vreme Papa testovi i seksualni odnosi mogu da izazovu vaginalno krvarenje kao i infekcije urinarnog trakta. I one su prilično česte.

Krvarenje u prvom trimestru takođe može biti znak vanmaterične trudnoće, molarne trudnoće ili pobačaja. Trudnice mogu imati neku vrstu krvarenja pre pobačaja, ali ne uvek.

Najčešći uzroci krvarenja u drugom i trećem trimestru su abrupcija placente, prevremeni porođaj ili pobačaj.

Koja vrsta krvarenja je normalna?

Lagano krvarenje (tačkasto) je sasvim normalno tokom trudnoće. Ova vrsta krvarenja u prvom tromesečju se javlja u 15 do 25 od 100 trudnoća.

Međutim, jače krvarenje nije normalno. Obavezno obavestite svog lekara ako dođe do jačeg krvarenja nego inače ili ako je praćeno bolom, groznicom ili grčevima. Takođe proverite boju krvi, kao i tok krvarenja. Ako se pogorša, to je obično znak da nešto nije u redu i da morate da posetite lekara.

Postoje saveti koje Vaš lekar može preporučiti kako bi Vam pomogli da održite trudnoću i sprečite krvarenje. Vodite računa se da se tokom ovog perioda ne bavite bilo kakvim napornim aktivnostima i pijte puno tečnosti. Među stvarima koje ne treba da radite: nemojte uzimati lekove koje Vam nije propisao lekar, a takođe ne koristite tampone. I na kraju, pokušajte da ostanete mirni tokom svega. Budite pozitivni i obratite se svom lekaru ako Vam je potreban medicinski savet.

Tokom trudnoće ili čak nakon porođaja, neki simptomi nisu mnogo zabrinjavajući, ali drugi mogu značiti da nešto nije u redu. Naravno, nije lako, ali panika i nervoza neće pomoći. Dobro ili loše, i ovo će proći.

Prvo i najvažnije, hajde da počnemo sa jednom umirujućom informacijom. Povećanje telesne težine tokom trudnoće je sasvim normalno. Očekuje se da će se trudnica ugojiti između 10 i 12,5 kilograma, pri čemu se najveći prirast telesne težine javlja uglavnom posle 20. nedelje trudnoće.

Međutim, postoji činjenica koju treba uzeti u obzir kada se govori o prirastu težine tokom trudnoće. Važno je da se radi o zdravom prirastu telesne težine. To znači da jedete zdravu i nutritivno bogatu hranu i da ostanete aktivni tokom trudnoće kako biste osigurali da Vaše povećanje telesne težine bude u očekivanom, zdravom opsegu.

Koje su moguće zdravstvene komplikacije ako se previše ugojite?

Prekomerno dobijanje na težini tokom trudnoće može povećati verovatnoću razvoja ozbiljnih komplikacija koje potencijalno mogu biti štetne za Vas i Vašu bebu. Jedna takva komplikacija je hipertenzija koja se može javiti tokom trudnoće ili čak preeklampsija.

Gestacijski dijabetes je još jedna potencijalna komplikacija trudnoće. To znači da imate previše glukoze u krvi tokom trudnoće, što može rezultirati rođenjem bebe velike kilaže.

Međutim, čak i ako ne dođe do zdravstvenih problema, što se više ugojite, to će Vam biti teže da izgubite višak kilograma nakon toga.

Već smo spomenuli da prekomerno povećanje telesne težine tokom trudnoće može biti problem. U isto vreme, nedovoljno dobijanje na težini takođe može postati potencijalni problem. Premalo dobijanje na težini može dovesti do toga da se Vaša beba rodi prerano ili sa malom porođajnom težinom.

Dakle, šta se preporučuje za zdravo povećanje telesne težine tokom trudnoće?

Stručnjaci savetuju da tokom trudnoće održavate zdravu i uravnoteženu ishranu. Takođe:

• preporučuju da ne unosite više od dodatnih 350 kalorija (preko uobičajenog preporučenog unosa kalorija za žene) u prvom i drugom trimestru;
• preporučuju da ne unosite više od dodatnih 450 kalorija u poslednjem tromesečju trudnoće.

Količina kalorija se menja ako ste trudni sa blizancima, pa bi svoju ishranu trebalo da prilagodite tome. Takođe bi trebalo da razmislite o ograničavanju unosa prerađene hrane i dodanih šećera ili masti u vašoj ishrani. U isto vreme, pokušajte da ostanete fizički aktivni tokom cele trudnoće.

Još jedna stvar koju treba uzeti u obzir prilikom definisanja težine koju treba da dobijete tokom trudnoće je Vaš početni BMI (Body Mass Index – indeks telesne mase). Što je veći BMI, manje težine treba da dobijete tokom trudnoće. Što je BMI niži, to bi više trebalo da dobijete na težini tokom trudnoće.

Razgovarajte sa svojim doktorom o svim pitanjima i nedoumicama koje imate i uživajte u trudnoći. Vi ste na početku prelepog putovanja zvanog majčinstvo, pa pokušajte da ga maksimalno iskoristite tokom 9 meseci trudnoće.

Od mnogih pretraga koje će trudnica obaviti tokom trudnoće, jednostavne analize krvi su svakako jedna od njih. Ovi testovi određuju krvnu grupu trudnice i, naravno, njen Rh faktor.

Doći ćemo do važnosti testova iz krvi tokom trudnoće, ali za sada, hajde da bliže pogledamo Rh faktor. Šta je Rh faktor i zašto je važan?

Rh faktor: važan protein koji svi imamo

Rh faktor se može naći u nekim crvenim krvnim zrncima. Nemaju svi ljudi ovaj protein, ali oni koji ga nose imaju krvnu grupu koja se zove Rh pozitivna. Oni koji ga ne nose imaju Rh negativnu krvnu grupu. Svako od nas nasledi ovaj protein od naših bioloških roditelja, ali kada, kako i zašto može da izazove komplikacije tokom trudnoće?

Rh nekompatibilnost i moguće komplikacije

Rh inkompatibilnost u trudnoći je stanje koje se razvija kada trudnica sa Rh negativnom krvnom grupom nosi dete sa Rh pozitivnom krvnom grupom. Različiti tipovi Rh faktora kod bebe su ono što uzrokuje Rh nekompatibilnost. Jednostavno rečeno, Rh-negativna krvna grupa majke tretira bebine Rh-pozitivne ćelije kao stranu supstancu i napada ih. Kako? Stvaranjem antitela koja deluju protiv krvne grupe bebe. Simptomi Rh inkompatibilnosti kod bebe mogu varirati od blagih do teških, ali na rođenju uobičajeni simptomi su žutica, nizak tonus mišića i letargija.

Ako ste Vi Rh negativni, a Vaš partner Rh pozitivan, sve bi trebalo da bude u redu u Vašoj prvoj trudnoći. Međutim, ako ste u drugoj ili trećoj trudnoći, može doći do komplikacija sa trudnoćom kao i različitih zdravstvenih problema kod bebe. Pod trudnoćom se ne podrazumeva samo prvo rođenje bebe, već i abortus kao i pobačaj. I druge situacije u kojima je krv majke mogla doći u dodir sa inkopatibilnim Rh faktorom druge krvi takođe može izazvati prvu senzibilizaciju. Možda će biti potrebno uraditi i Coombsov test. Uz jednostavan uzorak krvi, zdravstveni radnici će utvrditi da li imate Rh inkompatibilnost sa Vašom bebom.

Koja je procedura?

Ne brinite, dobra vest je da postoji tretman za Rh inkompatibilnost i da bi Vaše naredne trudnoće trebalo da budu bezbedne. Ako Vaš medicinski tim utvrdi da možda imate Rh inkompatibilnost sa Vašom bebom, verovatno ćete dobiti dve injekcije Rh imunoglobulina. Prvu oko 27. nedelje trudnoće, a drugu u roku od 72 sata nakon rođenja. Ove injekcije bi trebalo da Vas zaštite u budućim trudnoćama ako odlučite da ih primite. Da li ćete dobiti terapiju zavisi i od toga da li ste imali pobačaj ili abortus u prethodnoj trudnoći, jer Vaše telo ovo računa kao prvu trudnoću.

Ako ste buduća majka sa Rh negativnom krvnom grupom, opustite se. I dalje možete imati zdravo dete čak i ako imate Rh inkompatibilnost sa njim. Najbolje je da se informišete o svojoj i partnerovoj krvnoj grupi a ostalo prepustite medicinskom timu. Prenatalna nega je izuzetno važna i može sprečiti moguće komplikacije tokom trudnoće. Rh inkompatibilnost se skoro u potpunosti može sprečiti i Vi i Vaša beba bi ste trebali biti dobro.

Svaka žena koja je rodila doživeće postporođajno krvarenje. Osim toga, svaka žena koja je rodila može razviti krvne ugruške. Takođe, većina krvnih ugrušaka se javlja nakon porođaja, ali neke trudnice mogu iskusiti rizik od krvnih ugrušaka tokom trudnoće. Rizik od nastanka krvnih ugrušaka se povećava 6 nedelja nakon porođaja. Većina komplikacija od krvnih ugrušaka je posledica povreda koje se javljaju tokom porođaja. Rizik je veći nakon carskog reza nego nakon vaginalnog porođaja. Postoji nekoliko stvari koje treba uzeti u obzir kada su u pitanju rizici povezani sa razvojem krvnih ugrušaka.

Šta je krvni ugrušak, pitate se?

Krvarenje je prilično često u postpartalnom periodu. To znači da se Vaše telo oporavlja od porođaja i da se sluzokoža materice “ljušti”.

Postoje dve glavne vrste krvnih ugrušaka koji se mogu javiti nakon porođaja:

Prva vrsta je ona koja prolazi kroz vaginu nakon porođaja. Rezultat je obilnog odbacivanja sluzokože materice. I naravno, zbog uklanjanja placente nakon porođaja. Ova vrsta ugruška je potpuno bezopasna i očekuje se da u potpunosti izađe iz tela žene kroz vaginu. Postoji jedan prilično precizan način da se krvni ugrušak prepozna od redovnog postporođajnog krvarenja i to po izgledu. Krvni ugrušak je masa krvi koja se drži zajedno i formira želatinoznu strukturu ili sluz. Redovno krvarenje nakon porođaja nije tako viskozno i nema želatinoznu strukturu.

Druga vrsta ugruška je malo opasnija, na sreću ređa i zahteva lečenje. Medicinski naziv za ovaj ugrušak je duboka venska tromboza ili DVT. Obično se javlja u nozi, ruci, butini ili karlici žene i, ako se ne leči, može izazvati brojne zdravstvene probleme.

Koji su faktori rizika za duboku vensku trombozu nakon porođaja?

Evo o čemu se radi. Žena može razviti DVT tokom trudnoće, tokom porođaja i nakon porođaja. Ne postoji samo jedan profil žena koje mogu razviti DVT. Međutim, rizik od razvoja DVT tokom trudnoće se povećava ako žena ima genetsku predispoziciju za stvaranje krvnih ugrušaka ili ih je imala u prošlosti. Starija životna dob majke, gojaznost i smanjena pokretljivost su dodatni faktori, ali  takođe i ako žena već ima neka zdravstvena stanja poput visokog krvnog pritiska ili dijabetesa, teških infekcija i drugo. Hirurške procedure (npr. carski rez) su jedan od ozbiljnijih faktora, kao i upotreba estrogenske terapije tokom trudnoće.

Ali šta je sa simptomima? Kako možete znati da li razvijate krvne ugruške?

Ako ste trudni ili ste se tek porodili, imajte na umu simptome kao što su kratak dah, groznica, bol (kada hodate ili stojite) i otok. Takođe, vene koje izgledaju veće nego što je normalno ili promena boje i crvenilo na Vašoj koži mogu ukazivati na razvoj krvnih ugrušaka, pa vodite računa o ovim mogućim simptomima.

Šta možete učiniti da sprečite razvoj krvnih ugrušaka?

Ako ste trudni ili ste se nedavno porodili, postoji nekoliko stvari koje možete da uradite da sprečite razvoj krvnih ugrušaka. Vežbanje može pomoći u prevenciji. Lekari Vam mogu savetovati da izbegavate da mirno sedite duže vreme, a to važi i nakon porođaja. Znamo da je teško, ali moraćete da se motivišete da se malo više krećete. Medicinski tim Vam može savetovati da hodate čak i odmah nakon porođaja, kako biste sprečili stvaranje krvnih ugrušaka. Da, znamo, otečeni ste, umorni i u bolovima, poslednje što vam treba je hodanje. Međutim, hodanje Vam može doneti više koristi nego štete.

Međutim, ako se krvni ugrušci razviju, lekar će Vam preporučiti odgovarajuće lečenje. Pokušajte da ostanete mirni tokom ovog perioda. Medicinski tim koji Vas je vodio kroz trudnoću i kasnije porođaj, pobrinuće se da se krvni ugrušci ne razviju. Ako se ipak pojave, ne brinite previše jer postoji efikasan tretman i ne bi trebalo da bude dugoročnih posledica ni za Vas ni za Vašu bebu.

Šta Vam prvo pada na pamet tokom trudnoće? Beba raste u Vašem stomaku. Jedem li za dvoje? Da li treba da vežbam? … Vežbanje verovatno nije tako visoko na listi stvari o kojima ljudi obično razmišljaju tokom trudnoće. Međutim, stručnjaci se ne slažu sa ovim i savetuju trudnicama da ostanu fizički aktivne tokom cele trudnoće.

Možete li nastaviti da vežbate tokom trudnoće i kako?

Jedan od najčešćih mitova o vežbanju je da žene treba da se uzdrže od toga i da se usredsrede na vežbanje u postporođajnom periodu, uglavnom da bi izgubile višak kilograma dobijenih tokom trudnoće. To ne može biti dalje od istine. Redovna fizička aktivnost uz zdravu i uravnoteženu ishranu jedna je od najvažnijih stvari koje možete da uradite tokom trudnoće. To je dobro za Vas i Vašu bebu.

Ako ste već sportski tip dame, na primer ako idete u teretanu ili trčite svaki dan, nema razloga da prestanete da vežbate samo zato što ste trudni. U svakom slučaju, najbolje je da se prvo posavetujete sa svojim ginekologom u slučaju da postoji konkretan razlog za uvođenje određenih promena u Vaše redovne rutine.

Dakle, opšti zaključak je da ako ste bili aktivni pre trudnoće, trebalo bi da budete aktivni tokom trudnoće. Neke naporne aktivnosti poput jahanja, dizanja tegova ili skijanja se ne preporučuju, ali se svakako preporučuju lagane fizičke aktivnosti poput pilatesa i prenatalne joge ili jednostavnog hodanja.

Ne zaboravite da prvo razgovarate sa svojim lekarom pre nego što donesete bilo kakvu odluku o fizičkoj aktivnosti i šta je najbolje za Vašu trudnoću.

Koje su prednosti vežbanja tokom trudnoće?

Biti fizički aktivan tokom trudnoće ima brojne zdravstvene prednosti. Vežbanje može bolje da Vas pripremi za porođaj i može pomoći u smanjenju verovatnoće razvoja gestacionog dijabetesa (trudnički dijabetes). Kod žena koje već imaju gestacijski dijabetes, vežbanje može pomoći da se bolje kontroliše.

Vežbanje Vam takođe može pomoći da kontrolišete svoju težinu i stalne promene u obliku tela tokom trudnoće i može da smanji pojavu otoka. Da ne spominjemo poboljšanje bolova u leđima, koji su uobičajena pojava tokom trudnoće za većinu žena. Vežbanje tokom trudnoće može pomoći u poboljšanju raspoloženja i može pomoći u smanjenju depresije i anksioznosti. Na kraju, ali ne i najmanje važno, vežbanje tokom trudnoće može pomoći u snižavanju krvnog pritiska. Fantastična pomoć za one majke koje su podložne razvoju preeklampsije.

Zaključak je: Ne plašite se vežbanja tokom trudnoće. Možda ćete morati da izaberete manje naporne i fizički manje izazovne vežbe, ali ne bi trebalo da prolazite kroz trudnoću bez njih. Fizička aktivnost tokom trudnoće ima mnogo više prednosti nego mana i trebalo bi da je praktikujete. Na kraju, Vaše telo će Vam biti zahvalno, što je najvažnije.

Čestitamo, postali ste mama! Verovatno već napuštate bolnicu sa najnovijim članom porodice. Takođe, verovatno imate sve spremno za dolazak: krevetac, kombinezon i puno, puno pelena pri ruci. Međutim, jedna stvar možda nedostaje u ovom trenutku – mleko.

Ako planirate da dojite, verovatno se već pitate: Kada će mi doći mleko? Sada imate gladno, uplakano novorođenče, ali nedostaje majčinog mleka. Ne brinite, stiže.

Prvo kolostrum, zatim redovno majčino mleko

Zaista, pre nego što dođe redovno majčino mleko, prilikom dojenja,Vi ustvari hranite bebu svojim kolostrumom. Pitate se šta je kolostrum? Ovo je prvo mleko koje Vaše dojke proizvode, odmah (sat ili dva) nakon rođenja. Gušće je, dolazi u manjim količinama od običnog majčinog mleka i nešto je izraženije žute boje.

Kolostrum je veoma hranljiv i ima zaštitna svojstva za Vašu bebu jer sadrži veliki broj antitela.

Takođe možete razmisliti o prikupljanju kolostruma, to bi Vam moglo pomoći da uspostavite dojenje u budućnosti. Bebi se tada može dati kolostrum pomoću čašice, kašike ili kapaljke. Količina kolostruma koju proizvedete može varirati, ali obično je između 2 ml i 20 ml tokom prvih nekoliko dana. Ako ste ranije dojili, može doći brže i u većim količinama u poređenju sa majkama koje doje prvi put. Pitajte svoju medicinsku (patronažnu) sestru ili doktora kako da sakupite kolostrum.

Ali šta je sa redovnim majčinim mlekom?

Bez brige, moglo bi potrajati neko vreme dok majčino mleko ne poteče. Postoji nekoliko pokazatelja da je Vaše telo spremno za dojenje. Obično oko 72 sata nakon porođaja, počećete da osećate da su Vam grudi pune (ili natečene). Takođe mogu biti malo čvršće, toplije i mnogo teže nego ranije. Iz Vaših grudi može početi da curi mleko. To znači da se pune majčinim mlekom i da je vreme da beba jede. Takođe možete osetiti refleks ispuštanja mleka. Ovo su osećaji peckanja u grudima koji pomažu Vašem telu da izbaci mleko iz grudi. A kada Vam mleko dođe, beba će uzimati više sa svakim podojem.

Dakle, nemojte pasti u iskušenje da sada prestanete sa dojenjem. Dojenje je proces ponude i potražnje. Što više Vaša beba traži majčino mleko, to ćete više proizvoditi. Takođe možete razmisliti o izmuzavanju kako biste povećali količinu svog mleka. Ali ako ne dojite po dnevnom rasporedu, razmislite o dojenju na zahtev. Dojenje na zahtev može biti prilično izazovno, posebno za nove i neiskusne majke, ali je veoma korisno za Vašu bebu. To se zapravo smatra boljim pristupom i za Vas i za Vašu bebu.

Bebe, u prvim danima (pa čak i nedeljama) nakon rođenja, imaju mali želudac i potrebno im je često hranjenje. Mlađe bebe obično imaju tendenciju da se hrane svaka dva ili tri sata ili čak češće, dok se ostale hrane na zahtev.

Ako odlučite da iscedite i sačuvate višak majčinog mleka na duži period, obavezno ga zamrznite. Na ovaj način možete da ga čuvate do 6 meseci i da ga odmrznete kad god Vam zatreba. Opšte je pravilo da se sveže isceđeno majčino mleko može čuvati do 4 sata na sobnoj temperaturi ili do 4 dana u frižideru.

Opustite se i uživajte u procesu dojenja

Ako ste tek postali majka, korisno je da pokušate da se opustite što je više moguće i podsetite se da uživate u vremenu koje provodite sa bebom. Oboje se sada upoznajete i ponekad to dođe prirodno. Međutim, ponekad je to zahtevniji proces, pa dajte sebi malo prostora i strpljenja. Upravo ste doneli na svet malog čoveka i trudite se svim srcem i snagom da mu obezbedite sve u prvim danima života. Radiš sjajan posao, mama!

Noćno buđenje prilično je česta pritužba većine majki, naročito u prvoj godini bebinog života. Nedostatak sna nije prijatan, oko toga se svi možemo složiti. Noćni plač je teško iskustvo za svakog roditelja. Važno je znati da nismo sami. Skoro svaki roditelj prolazi kroz ovo iskustvo, tako da ćete i Vi morati da izdržite. Vaše dete Vas treba sada i nikada više neće biti ovako maleno. Zbog toga je najbolje da saznate više o mogućim razlozima noćnog buđenja Vaše bebe. Ovo su neki od uzroka, prepoznajete li ih?

Glad

Da, buđenje noću jer je Vaša beba gladna može trajati mesecima, a ponekad i posle prve godine. Ovo je sasvim normalno i nema razloga za brigu. Vaše novorođenče ima mali želudac i potrebno mu je često hranjenje da bi pravilno raslo i razvijalo se, ponekad i do 12 puta dnevno, a to može biti zamorno za roditelje. Pobrinite se da Vaša beba ima redovne obroke tokom dana kako bi dobila dnevne kalorije koje su joj potrebne, a vremenom bi se noćno buđenje trebalo smanjiti.

Nedovoljno razvijen biološki ritam

Sve bebe se rađaju sa nerazvijenim biološkim ritmom. Vaša beba ne može da razlikuje dan i noć i ciklusi spavanja su pomešani. Međutim, postoji način da poboljšate cirkadijalni ritam Vaše bebe čak i od ranog uzrasta. Većini beba treba do 8 nedelja da počnu da razlikuju dan i noć, što je savršeno doba za početak treninga spavanja.

Jedan trik bi bio da ne dozvolite svojoj bebi da spava više od 3 sata odjednom tokom dana. Nakon 3 sata, preporučljivo je probuditi bebu za hranjenje. Nastojte da soba bude svetla i glasna, uključite televizor ili usisivač tokom dana.

Uradite suprotno noću. Prigušite svetla, isključite sve elektronske uređaje i glasnu muziku. Uspostavite večernju rutinu pred spavanje i pridržavajte se toga. Mogu pomoći umirujuće aktivnosti pred noćno spavanje za bebu kao što su: kupanje, oblačenje pidžame, nežno maženje i pevanje pred odlazak u krevet. Na ovaj način Vaša beba može znati kada je noć i vreme za spavanje.

Bebe koje muče gasovi se takođe često bude

Nadimanje bebinog stomačića može izazvati mnogo neprijatnosti i mnogo suza, posebno noću. Taman kada pomislite da je Vaša beba nahranjena i presvučena, počinju suze. Da li ste pokušali pomoći svojoj bebi da podrigne? Taj gas u bebinom stomaku mora da izađe, a dobro podrigivanje nakon hranjenja, ili čak masaža stomačića, može pomoći kao dobar trik.

Nicanje zubića

Ovo je samo po sebi razumljivo. Nicanje zubića je normalan proces, ali može postati priličan problem za mnoge roditelje. Izbijanje zubića boli i može poremetiti san Vaše bebe. Pokušajte da smanjite bol hladnim oblogama ili gelovima za desni. Biserčići će se svakako pojaviti, a Vi i Vaša beba ćete izdržati i ovaj period.

Regresija spavanja usled naglih skokova rasta

Ovde koristimo množinu jer postoji nekoliko regresija spavanja tokom prve godine života Vaše bebe. Bebe se neprestano razvijaju i rastu. Samo tokom prvih 4-6 meseci, Vaša beba će udvostručiti svoju porođajnu težinu. Proces razvoja je takođe vrlo intenzivan tokom prve godine života, što utiče na njihove obrasce spavanja. Regresije spavanja se dešavaju oko 4. meseca, 6. meseca, 8. meseca, 12. meseca, 18. meseca i 2. godine. Obično traju između 2 i 6 nedelja i takođe su normalne.

Umorna mama, ako si usred svih obaveza i brige oko bebe, ne ustručavaj se da zamoliš partnera za pomoć, naročito noću. Nedostatak sna je težak za oba roditelja, ali može biti posebno težak za majku. Važno je znati da će sve neprospavane noći proći ali da je radost kada vidite kako Vaša beba raste neprocenjiva. Možeš ti to.

Kada je u pitanju ishrana bebe, stručnjaci se slažu da je dojenje najbolje. Međutim, bez obzira odakle dolazi mleko (dojenje ili mlečna formula), najvažnije je da Vaša beba dobija dovoljno nutritivno vredne hrane, dobija na težini, raste i postiže razvojne prekretnice.

Stručnjaci se takođe slažu da su brojne prednosti dojenja, ne samo za malu bebu, već i za majku. U ovom tekstu ćemo se fokusirati uglavnom na prednosti za Vašu bebu.

Koji je sastav majčinog mleka?

Pošto većina pedijatara i zdravstvenih stručnjaka preporučuje isključivo dojenje do 6 meseci, postavlja se pitanje: koji je to magični sastav majčinog mleka? Da li ste znali da se u majčinom mleku nalaze dve vrste proteina, surutka i kazein? Oko 60% do 80% proteina majčinog mleka je surutka i do 40% kazein. Između ostalog, tu su masti, ugljeni hidrati, vitamini i bela krvna zrnca koja pomažu u borbi protiv infekcija.

Imajući ovo na umu, koje su 3 glavne prednosti dojenja za Vašu bebu?

1. Majčino mleko sadrži važna antitela koja se bore protiv bakterija i virusa. Istraživanja takođe pokazuju da bebe koje su dojene imaju manji rizik od razvoja dijareje, respiratornih infekcija i infekcija uha, astme i drugih stanja. To se posebno odnosi na kolostrum ili takozvano „prvo mleko” koje majka luči u prvim danima nakon porođaja. Kolostrum sadrži visoke doze imunoglobulina A (IgA), koji štiti tkivo sluznice od infekcija.
2. Dojenje podstiče zdravu težinu Vaše bebe. Nekoliko studija je pokazalo da dojenje može pomoći Vašem detetu da održi zdravu težinu i može sprečiti gojaznost kasnije u životu. To je zato što dojene bebe bolje regulišu unos mleka dok se ne zasite, što im može pomoći da kasnije usvoje pozitivne i zdrave obrasce ishrane.
3. Dojenje takođe može pozitivno uticati na san Vaše bebe. Mit da bebe hranjene formulama duže spavaju je razotkriven. Istraživanja su pokazala da se i dojene i bebe hranjene adaptiranim mlekom podjednako mogu buditi noću, kao što to obično bebe i rade. Međutim, dojene bebe brže zaspu od beba hranjenih formulom. Pitate se zašto? To je zbog oksitocina, koji majčino telo proizvodi, a zatim prolazi kroz majčino mleko do bebe. Kada vidite svoju bebu kako slatko utone u san nakon podoja, to je zbog oksitocina koji ste joj dali.

Ali to nije sve. Podsetimo se ukratko da je dojenje korisno i za Vas.

U mesecima nakon porođaja, ako dojenje ide dobro, to bi moglo smanjiti rizik od postporođajne depresije, naravno i ako osećate da imate dobru podršku u tom procesu. Hormon oksitocin, koji se proizvodi tokom dojenja, pomaže Vašoj materici da se brže skuplja do normalne veličine i smanjuje količinu vaginalnog krvarenja nakon porođaja. Dojenje takođe može pomoći majkama da izgube težinu dobijenu tokom trudnoće jer sagoreva više kalorija.

Na kraju, ali ne i najmanje važno, dojenje je posebna prilika da izgradite vezu sa svojom bebom, osetite jedno drugo, učite jedno od drugog i uspostavite poverenje.

Na kraju, šta god da odlučite da je najbolja opcija za Vas i Vašu bebu (dojenje ili adaptirano mleko), najvažnije je da Vaša beba bude nutritivno dobro hranjena i srećna.

Postoji stara izreka: „Nikad ne budi bebu koja spava.“ Starije generacije to vole da kažu novim majkama, zar ne? Ali danas ta stara izreka pripada samo prošlosti. Nove preporuke vodećih pedijatara govore drugačije…

Bebin san se razlikuje od spavanja odrasle osobe

Prvo i najvažnije, bitno je shvatiti da većina beba puno spava u prvoj godini. To je sasvim normalno jer u ovom periodu rastu veoma brzo. Njihovom mozgu i telu je potreban odmor i dobar san da bi se pravilno razvijale.

Stručnjaci preporučuju da bebe do 12 meseci spavaju 12 do 16 sati dnevno. Dremanje je naravno uključeno u ovo vreme. Dakle, nemojte se plašiti da pustite bebu da spava.

Štaviše, konfuzija između dana i noći je prilično česta među bebama, pošto je bebin cirkadijalni ritam još uvek nedovoljno razvijen. Međutim, ako Vaša beba spava više tokom dana nego noću, to može predstavljati mali problem.

Da zaključimo, ne želite da Vaše dete bude pospano ceo dan i budno cele noći, zar ne? Dakle, imate dozvolu da probudite bebu koja spava ako dnevno spavanje premaši ograničenje od 3 sata.

Da odgovorimo na pitanje: da li je dobra ideja buditi bebu?

Da, sasvim je u redu buditi bebu, a postoji nekoliko slučajeva u kojima je to itekako dopušteno:

• Kao što smo ranije spomenuli, bebu treba da budite tokom dana, posebno ako je prešla granicu od 3 sata.
• Većini novorođenčadi je potrebno do 12 obroka dnevno, što znači da bebu treba hraniti svaka dva ili tri sata. Takođe, često hranjenje je dobro i za bebu i za mamu. Beba je nahranjena, a majka reguliše količinu mleka. Zapamtite, dojenje se zasniva na ponudi i potražnji. Što više dojite svoje dete, proizvodićete više mleka.
• Bebe hranjene formulom mogu produžiti period hranjenja na 3 sata, ali to je samo zato što je potrebno više vremena da se svari u bebinom stomaku.
• Još jedna stvar koju treba znati je da većina beba ima tendenciju da izgubi 10% svoje porođajne težine u prvih nekoliko nedelja nakon rođenja, pa se preporučuje često hranjenje kako bi im pomoglo da postignu zdravu težinu.
• I na kraju, dobar razlog da probudite bebu koja spava je prljava ili mokra pelena. Sigurno ne želite da ostavite svoju bebu u prljavoj peleni predugo. Ovo može izazvati pelenski osip, što je neprijatno za bebu.

Ali kako produžiti san svoje bebe tokom cele noći?

Kroz doslednost i rutinu. Odredite rutinu za spavanje za svoju bebu i držite je se svake noći. Možete isprobati aktivnosti pre spavanja u sledećim koracima: umirujuća kupka, promena pelena, nova čista odeća, hranjenje, a zatim krevet. Takođe pazite da ne preopterećujete svoju bebu, jer preumorne, prgave i nemirne bebe nije lako smiriti. Dakle, započnite rutinu, pazite na znake svoje bebe kada je pospana i budite dosledni. Vaša beba će voleti rutinu.

Na konferenciji koju je održao Nacionalni institut za zdravlje SAD-a na temu: „Upotreba dijetetskih suplemenata kod žena: sadašnje stanje i buduće smernice“, doneti su zaključci o prehrambenim potrebama trudnica, kao i dojilja.

Kao što je opšte prihvaćeno, tokom prvih 6 meseci detetovog života preporučuje se isključivo dojenje, pod uslovom da su ishrana i zalihe majke adekvatne i da se detetu prenose dovoljne količine. Sastav mleka je promenljiv i zavisi od ishrane majke, što se najviše vidi u sadržaju vitamina.

Potrebe za ishranom tokom laktacije su značajno povećane nego tokom trudnoće.

Razlog za to leži u činjenici da odojčad u prvih 4 do 6 meseci života udvostručuje svoju porođajnu težinu koju su dobila tokom 9 meseci trudnoće. Mleko koje se luči tokom ova 4 meseca predstavlja količinu energije približno jednaku ukupnoj potrošnji energije tokom trudnoće. Takođe, koncentracija hranljivih materija u ishrani majke je od velikog značaja tokom laktacije jer je procenjeno povećanje energetskih potreba manje od procenjenog povećanja potreba za drugim hranljivim materijama. Pored toga, konstatovano je da postoji veća potreba za određenim mikronutrijentima tokom dojenja u odnosu na period trudnoće, kao što su vitamin C, vitamini B1, B6, B12, pantotenska kiselina, biotin, holin, vitamin E, cink, jod, selen itd.

Možemo zaključiti da je zdrava ishrana koja obezbeđuje visoku koncentraciju hranljivih materija veoma važna tokom dojenja, kako za majku da spreči njenu iscrpljenost, tako i za dete kako bi se obezbedio pravilan rast i razvoj.

Uključivanje dnevnog dodatka ishrani namenjenog majkama koje doje nije zamena za zdravu ishranu, ali je pouzdan izvor podrške u ovom važnom periodu Vašeg i bebinog života.

Porođaj je poslednja faza trudnoće. Konačno je stigao trenutak koji je svaka buduća majka željno iščekivala dugih devet meseci. Čestitamo, uskoro ćete upoznati svoju bebu. Ako ste pohađali časove pripreme za porođaj, onda ste verovatno upoznati sa mogućnostima porođaja. Postoje dve različite opcije za porođaj Vaše bebe, koje se veoma razlikuju jedna od druge.

Vaginalni porođaj naspram carskog reza

Naravno, reč je o vaginalnom porođaju i carskom rezu. Oni se u velikoj meri razlikuju po načinu porođaja i vremenu oporavka u postporođajnom periodu. Međutim, ako postoji jedna stvar koja je zajednička za oba tipa porođaja, to je postporođajno krvarenje. Krvarenje i vaginalni iscedak su česti i kod vaginalnog porođaja i kod carskog reza, ali nema razloga za brigu.

Postpartalno krvarenje (ili lohije) je sasvim normalno i obično traje četiri do šest nedelja nakon porođaja. Pražnjenje će u početku biti prilično obilno, ali će se obično nakon 4 dana postepeno smanjivati, biće tamno crvene ili smeđe boje i može trajati narednih šest nedelja. Tokom ovog perioda, dobra je ideja da koristite higijenske uloške, a ne tampone, jer to povećava rizik od infekcije.

Ipak ukoliko primetite da je krvarenje sve obimnije uz prisustvo ugrušaka svetlocrvene boje, budite na oprezu i obavezno se javite svom ginekologu ako:

• Lohije budu i posle 4 dana nakon porođaja svetlocrvene boje.
• Lohije imaju neugodan miris ili dobijete temperature ili drhtavicu.
• Imate abnormalno obimno krvarenje (uložek se natopi za sat vremena i pun je ugrušaka koji su veći).

Takođe, tokom ovog perioda primetićete da Vam se stomak polako vraća u prvobitnu veličinu. To je proces koji može da potraje, pa nemojte žuriti, svaka majka prolazi kroz isto. Grčevi su takođe česti kod obe vrste porođaja tokom ovog perioda. Iako mogu biti neprijatni, oni su sasvim normalan deo postporođajnog perioda, a povezani su sa kontrakcijama i smanjenjem materice. Dakle, nema razloga za brigu.

Ovo su glavne karakteristike i sličnosti između vaginalnog porođaja i carskog reza. Šta je sa razlikama?

Vaginalni porođajaj:

Kao što ime govori, to je vrsta porođaja koja uključuje porođaj kroz vaginalni kanal. Ovo je najčešći način rađanja, a prema nekim izvorima i najsigurniji. Vaginalni porođaj se sastoji od tri odvojena dela. Trudovi, porođaj bebe i porođaj placente. Vaginalni porođaj može biti spontan ili indukovan (izazvan, odnosno ubrzan lekovima), a u određenim trenucima postoji i potpomognut vaginalni porođaj. Ovo je vrsta vaginalnog porođaja gde akušer koristi pincete ili vakuum da pomogne prolaz bebe iz vaginalnog kanala.

Vreme oporavka je obično kraće nakon vaginalnog porođaja (u poređenju sa carskim rezom) i niže su stope infekcije.

Takođe, bebe rođene vaginalno mogu imati manji rizik od respiratornih problema. Laktaciju i dojenje je obično lakše uspostaviti nakon vaginalnog porođaja.

Vaginalni porođaj se smatra najpoželjnijom opcijom kad god je to moguće, iako postoje određene neprijatnosti, kao što je epiziotomija. Epiziotomija je rez otvora vagine koji često izvodi medicinski tim. Ako doživite vaginalni rascep u nekom trenutku tokom vaginalnog porođaja (ili vam lekar napravi rez perineum-a ( međice oko vagine) – epiziotomija), verovatno ćete imati šavove na tom području nakon porođaja. Šavovi mogu učiniti sedenje i hodanje bolnim iskustvom, ali taj deo oporavka ne bi trebalo da traje duže od nekoliko nedelja. Dakle, nema potrebe za brigom.

Carski rez:

Carski rez je još jedna opcija za porođaj Vaše bebe i razlikuje se od vaginalnog porođaja. Boravak u bolnici posle carskog reza je obično duži nego posle vaginalnog porođaja, u većini slučajeva od dva do četiri dana. Prema nekim procenama, potpuni oporavak posle carskog reza traje četiri do šest nedelja, a za to vreme majke se mogu suočiti sa istim izazovima kao i kod vaginalnog porođaja: grčevi, kontrakcije i skupljanje materice. Naravno, tu je i bol.

Dok ste još u bolnici, verovatno ćete dobiti lekove za ublažavanje bolova i nelagodnosti. Kada je reč o samom rezu, prvi savet koji ćete dobiti je da vodite računa o rani. Vaš medicinski tim će Vam verovatno dati uputstva kako da nežno čistite i sterilišete ranu. Takođe će Vam se savetovati da nosite široku pamučnu odeću i donji veš koji ne dodiruje i ne iritira rez.

Zatim, morate se dosta odmarati tokom perioda oporavka. Odložite teške, fizički zahtevne kućne poslove na neko vreme i slušajte svoje telo. Ne podižite ništa teže od vaše bebe prvih šest do osam nedelja. S druge strane, vežbanje i kratke šetnje tokom ovog perioda bi bile korisne. One su odličan način za povećanje izdržljivosti i snage.

Konačno, bez obzira na vrstu porođaja, pobrinite se da posle porođaja sve radite lagano. Najbolje je da provedete postporođajni period povezujući se sa bebom i oporavljajući se od porođaja. Hranite se pravilno i pazite na sebe. Podrška i pomoć Vaših najmilijih sigurno će Vam dobro doći. Ne opterećujte se previše novim izgledom Vašeg tela koje ćete možda imati nakon porođaja. Zapamtite da je iz Vašeg tela izraslo novo živo biće, što je svakako veličanstveno, tako da će možda trebati neko vreme da se Vaše telo i organizam vrate u normalu.

Budite ljubazni prema sebi i ne žurite sa procesom. Srećno!

Rođenje deteta je jedan od trenutaka koji će sigurno promeniti život žene. Čini se da je period nakon porođaja (koji se često naziva i postpartalni period) najizazovniji za većinu majki. Ne samo da su odgovorne za malo ljudsko biće koje su stvorile, već je i njima samima potrebno malo ljubavi i brige. Majke su u ovom periodu u posebno osetljivom emotivnom i fizičkom stanju, pa su narednih šest do osam nedelja nakon porođaja posebno važne za postporođajnu negu.

Šta je postpartalni period i kako ga lakše prebroditi?

Kao što ime govori, to je period nakon rođenja deteta i do osam nedelja nakon toga. Ovo je izazovan period u kojem roditelji pokušavaju da se povežu sa svojom bebom, uspostave dobre obrasce spavanja i prakse dojenja koje će koristiti ne samo bebi, već i majci. Iako je mama uglavnom fokusirana na svoju malu, divnu bebu i mami je zapravo potrebna postporođajna nega. Neispavana je, umorna i verovatno oseća bolove (barem prvih nekoliko dana). Ne zaboravimo, ona se svakodnevno nosi i sa hormonskim promenama.

Ovde dajemo savete i opšte predloge kako majci malo olakšati postporođajni period. Zapamtite, srećna mama znači srećnu bebu:

• Spavajte kada beba spava

Ili barem iskoristite svaku priliku da napravite preko potrebnu pauzu. Idite rano u krevet, odspavajte popodne. Faza novorođenčeta je stresna za oba roditelja, ali više za majku. Verovatno ustajete da promenite pelene, dojite bebu i uspavljujete je. Iscrpljujuće je, sigurno. Nedostatak sna je težak, pa ako imate priliku da se odmorite i naspavate… iskoristite je.

• Budite ljubazni prema sebi

Stvorili ste novi život! Morate biti strpljivi i ljubazni prema sebi. Negativnost i samokritika su kontraproduktivni i neće Vam doneti ništa osim problema. Imajte malo saosećanja i milosti prema sebi. Vi ste divna majka, najbolja za svoje dete, a postporođajni period će proći. Pokušajte da budete dobri i blagi prema sebi.

• Pronađite načine da budete aktivniji

Znamo da odlazak u teretanu nije na listi prioriteta u postporođajnom periodu. Međutim, postoje načini da ostanete aktivni čak i sa novorođenčetom pored Vas. Jednostavno izađite u šetnju, stavite bebu u kolica i idite u šetnju bar 30 minuta. Biće dobro za Vas i bebu boravak i kretanje na svežem vazduhu. Osim toga, promena okruženja je uvek dobra.

• Prihvatite pomoć kad god možete

Nije uzaludna izreka da je „ potrebno selo da bi se odgajalo dete “. Ako imate priliku da dobijete pomoć u domaćinstvu ili oko deteta, iskoristite je. Ovo će Vam uštedeti mnogo energije i vremena, a takođe je i dobar način da uključite partnera u brigu o detetu ili obavljanje kućnih poslova.

• Uspostavite rutinu sa svojom bebom

Sa novorođenčetom u kući, stvari lako mogu postati „haotične“. Zato je uspostavljanje rutine jako važno i koristiće Vama, koliko i Vašoj bebi. Bilo da se radi o jutarnjoj ili noćnoj rutini, rutina je predvidljiva radnja ili niz aktivnosti koje se ponavljaju, koje će pomoći da se stvari odvijaju glatko i da Vam dani (ili noći) budu organizovaniji i lakši. To je veoma važno za Vašu bebu jer joj daje osećaj sigurnosti i stabilnosti. Vaša beba će početi da prepoznaje znake rutine, poput vremena za ustajanje i početak dana ili ponovnog spavanja. Osećala bi se mirnije i udobnije, a i Vi takođe.

• Ne zaboravite da se brinete o sebi

Za većinu ljudi briga o sebi je redovna, svakodnevna pojava. Ali za majke novorođenčadi, to ponekad može izgledati kao luksuz koji ne mogu da priušte. Većina majki nema vremena ili sklonosti da uradi mnogo za sebe, kao što je topla kupka ili jede dobro izbalansiran i hranljiv obrok. Ali treba da jedete zdravo i da odvojite malo vremena za sebe. Dakle, tražite pomoć. Ostavite bebu na neko vreme kod partnera, rođaka ili prijatelja. Radite nešto u čemu uživate.

• Ograničite posete

Ovo izgleda kao čudan predlog, ali se toplo preporučuje. Mnogi članovi Vaše šire porodice i prijatelji će verovatno želeti da dođu da vide bebu. Iako ovo na papiru zvuči kao dobra ideja, u stvarnosti je upravo suprotno. Prvih šest do osam nedelja je presudno za Vas, a posebno za Vašu bebu, jer ste oboje krhki. Dakle, najbolje je reći: Ne, svojoj porodici i prijateljima ako izraze želju da vide Vas ili bebu. Oni mogu preneti neke zarazne bolesti Vašoj bebi, tako da je najbolje posetioce svesti na minimum.

• Obratite pažnju na svoje mentalno zdravlje

Ovo je izuzetno važno, posebno za nove majke koje se bore sa nedostatkom sna, dojenjem, hormonalnim promenama i nemirnim bebama pored sebe. Postporođajna depresija može uticati na Vas. Dakle, ako primetite znake postporođajne depresije (kao što su tuga, neraspoloženje, nemogućnost da se povežete sa bebom…), nemojte oklevati da potražite stručnu pomoć.

• Izađite iz rutine

Upravo smo rekli da je dobro imati redovnu rutinu. Međutim, za nas odrasle, rutine ponekad mogu biti monotone i dosadne, posebno za mame koje su po ceo dan „zaglavljene” kod kuće sa bebom, pa možda treba da naprave male promene. Krenite novom rutom do svog omiljenog parka danas. Skuvajte novo brzo, ali ukusno jelo ili pozovite prijatelja sa kojim niste razgovarali neko vreme. Male promene mogu napraviti veliku razliku.

• Poslednje, ali ne manje važno. Ograničite stimulaciju!

Ovo se odnosi na Vašu bebu, ali može da se odnosi i na Vas. Zapamtite, Vaš um je već zauzet ceo dan i noć. Kada sam poslednji put dojila svoju bebu? Koliko je mleka popila moja beba? Kada smo zakazali pregled kod pedijatra? … Dakle, kada je u pitanju noćni odmor, slobodno prigušite svetla. Isključite sve uređaje koji su previše stimulativni (TV, računar) i odložite telefon. Ne morate da skrolujete po telefonu u 23:00. Morate se odmoriti i napuniti energijom.

Postporođajni period je težak, posebno za majke, pa uradite ono što je najbolje za Vas i Vašu bebu. Da, Vaša beba može biti Vaš prioritet, ali takođe morate da brinete o sebi. Polako, normalno je da ne možete sve sami. Zatražite pomoć i pokušajte proći postporođajni period što smirnije, u dobrom fizičkom i psihičkom zdravlju.

Svaka majka se pita o ovome u nekom trenutku na svom putu dojenja. Da li moja beba dobija dovoljno mleka? Da li dobija dovoljno svega što joj treba? Ovo se pokazalo posebno tačnim za majke koje su prvi put rodile i kojima nedostaje iskustvo i znanje majki koje su već prošle kroz proces dojenja.

Pedijatri i zdravstveni stručnjaci preporučuju da majke, u prvih 6 meseci, isključivo doje svoje bebe, a može se reći da je dojenje za većinu majki posao sa punim radnim vremenom. Bebe se hrane 24 sata dnevno, najbolje na zahtev. Zato ne brinite ako se osećate kao „mašina za mleko“, većina majki se tako oseća.

Ova neizvesnost može potrajati neko vreme dok se ne opustite dovoljno da tačno utvrdite da li Vaša beba dobija dovoljno mleka. Ovo važi i za majke koje odluče da hrane svoju bebu adaptiranim mlekom. Praksa olakšava stvari, ali u ranim danima, pa čak i nedeljama sa bebom, teško je reći.

Dakle… kako možete znati da li Vaša beba jede dovoljno?

Prvi podoj u procesu dojenja je veoma važan. Ako beba dobro prihvati dojku, onda će proces dojenja postati mnogo lakši za Vas i Vašu bebu. Dojenje bez bolnih senzacija je takođe dobar pokazatelj dobro uspostavljenog dojenja. Iako prvih nekoliko dojenja može izgledati malo intenzivnije (bolnije), nastavak dojenja trebao bi da bude bezbolno iskustvo. Uprkos svemu, očekivano je i možda će trebati neko vreme da se naviknete.

Šta je još važno?

• Za početak, Vaša beba se redovno hrani. Bebe imaju tendenciju da se dosta često hrane, tako da su česta hranjenja generalno dobar znak da Vaša beba dobija dovoljno mleka. Bebe do 2 meseca imaju tendenciju da se hrane do 15 puta dnevno. Stoga je često hranjenje (čak i bolje na zahtev) uvek dobar znak.
• Takođe možete znati da li Vaša beba jede dovoljno ako je srećna i zadovoljna. Ako je Vaša beba srećna, budna i zadovoljna nakon hranjenja, to obično znači da je potpuno sita i dobro uhranjena.
• Jedna korisna metoda u prvih nekoliko dana praćenja hranjenja Vaše bebe su mokre pelene koje menjate tokom dana i noći. Ako promenite najmanje 6 mokrih i prljavih pelena u toku 24 sata, to znači da Vaša beba dobija dobru ishranu.
• Još jedan dobar pokazatelj da li Vaša beba dobro jede je povećanje telesne težine. Ako Vaša beba napreduje, raste i dobro se razvija, to definitivno znači da jede dovoljno.
• Konačno, ako se Vaša beba povlači od vaših grudi, to verovatno znači da više nije gladna. Bebe imaju sjajan način da Vas obaveste jesu li site i dobro nahranjene. Počeće da odbijaju Vašu dojku pa čak i da je guraju od sebe.

Prvo hranjenje, zatim podrigivanje

Ako ste mislili da je to kraj hranjenja, prevarili ste se 😊. Podrigivanje je sledeći korak nakon hranjenja, posebno za veoma male bebe. Ako Vaša beba ne podrigne nakon hranjenja, možda će biti nervozna i imati gasove Ili čak može da bljucne (povrati) većinu mleka koje ste se toliko trudili proizvesti. To je zato što bebe gutaju mnogo vazduha dok sisaju, a taj vazduh može da ostane zarobljen u njihovim stomačićima. Kako pomoći bebi da podrigne? Postavite bebu u uspravan položaj, naslonjenu uz Vaše rame, nežno je tapkajte po leđima i čekajte dobro poznati zvuk podrigivanja.

Srećno, mama. Možeš ti to!

Procenjuje se da će svaka deseta žena doživeti postporođajnu depresiju nakon porođaja, dok neka istraživanja govore da se radi o svakoj sedmoj ženi. Ovo može zvučati zabrinjavajuće, ali ono što više brine je da u skoro 50% slučajeva nije dijagnostikovana od strane zdravstvenih radnika.

Nekome se može učiniti da je postporođajna depresija svojevrsni „trend” među današnjim majkama, izmišljena bolest koju doživljavaju moderne žene. Istina je sasvim suprotna. Postporođajna depresija nije trend, majke su se borile sa njom i u prošlosti, ali tada se o tome nije govorilo. Ako se vratimo malo dalje u prošlost (u 4. vek pre nove ere), naići ćemo na čuvenog grčkog lekara Hipokrata, koji je među prvima to primetio i pisao o tome.

Šta je postporođajna depresija?

Kao što ime govori, postporođajna depresija je vrsta depresije koja se javlja kod žena u postporođajnom periodu. Obično počinje u prva dva ili tri dana nakon porođaja i može trajati nedeljama ili čak mesecima nakon porođaja. Važno je shvatiti da je čin porođaja za majku iskustvo koje menja život, a da je roditeljstvo izuzetno zahtevan posao, posebno za majku. Za postporođajnu depresiju (ili PPD) kod majki krivi su iscrpljenost, nedostatak sna i hormonske promene. Nemate čega da se stidite ili da osećate krivicu. Ako doživite PPD, niste sami i možete je prevazići uz pravu pomoć.

Kako možete znati da li imate postporođajnu depresiju?

Postoji nekoliko simptoma koje žene sa postporođajnom depresijom mogu iskusiti, a koji su dobri pokazatelji da li i Vi možda patite od PPD:

• Osećaj tuge ili lošeg raspoloženja je važan simptom na koji treba obratiti pažnju.
• Osećaj anksioznosti ili razdražljivosti je još jedna crvena lampica da možda imate PPD.
• Nedostatak energije i gubitak interesovanja da radite stvari koje ste radili takođe je nešto na šta treba obratiti pažnju.
• Nesanica, gubitak apetita i loša koncentracija su dodatni simptomi PPD.
• Mogu postojati i negativne ili prisilne misli, anksioznost i osećaj krivice, srama ili beznađa.
• Plakanje je prilično uobičajeno u postporođajnoj depresiji, kao i problemi s povezivanjem između Vas i Vaše bebe.

Ako osetite bilo koji (ili sve) od ovih simptoma, obavezno se obratite svom lekaru.

Šta možete učiniti da biste pomogli sebi sa postporođajnom depresijom?

Zapamtite, zatražiti pomoć je odličan način da se suočite sa postporođajnom depresijom. Razgovarajte sa svojim lekarom koji će Vas posavetovati o odgovarajućim procedurama. Bilo da je u pitanju savetovanje, psihoterapija ili lekovi, postoje načini da se pomogne.

U međuvremenu:

• Zatražite pomoć oko kućnih poslova i bebe.
• Možete ograničiti posetioce u svom domu.
• Takođe možete raditi stvari koje Vam donose radost, kao što su lagane vežbe ili opuštene šetnje sa bebom.
• Uravnotežena, nutritivno bogata ishrana je uvek dobra ideja tokom ovog perioda.
• Odmor je takođe neophodan, pa pokušajte da spavate i odmarate što više možete.

I na kraju, ali svakako ne manje važno, budite ljubazni i strpljivi prema sebi. Vi ste sjajna majka i ovaj period će takođe proći.

U poslednje vreme sve češće se susrećemo sa jednim laboratorijskim parametrom koji se naziva D-dimer. Njegove vrednosti često su razlog nedoumica i zabrinutosti, pogotovo u periodu trudnoće.

Imajući u vidu navedeno, ukazuje se potreba za određenim pojašnjenjima vezano za D-dimer.

D-dimer je produkt degradacije, odnosno razgradnje fibrina.To je mali proteinski fragment koji se nalazi u krvi nakon rastvaranja tromba.

Kod zdravih ljudi, nivo D-dimera gotovo da se ne može izmeriti, jer tog proteina i nema u krvi. Pored trombolitičkih stanja, D-dimer je najčešće povišen kod karcinoma i kod sepse. Međutim, postoji i fiziološko stanje u kome je D-dimer povišen. To je trudnoća.

Normalnu trudnoću karakterišu promene u koaguabilnosti (potencijal stvaranja krvnih ugrušaka) krvi i povećan nivo fibrinogena i te promene nazivaju se fiziološkom hiperkoaguabilnošću. Rezultati mnogih studija pokazali su da povećanu mogućnost nastanka tromboze, karakteriše značajna hiperfibrinogenemija (povećana koncentracija fibrinogena u krvi), povećana aktivnost pojedinih faktora koagulacije, smanjena koncentracija prirodnih inhibitora zgrušavanja, pre svega proteina S, kao i intenziviranje procesa adhezije (slepljivanja) i agregacije ( nagomilavanja) trombocita.

Posledica visoke prokoagulacijske aktivnosti je povećani promet fibrina, na šta ukazuje povećana koncentracija D-dimera, koji predstavlja najosetljiviji marker sekundarne fibrinolitičke aktivacije. Promene u hemostatskom sistemu dešavaju se postepeno dostižući najvišu hiperkoaguabilnost u trećem trimestru, što se odnosi i na D-dimer.

Vrednost D –dimera može se u toku prvog trimestra povećati za 1-1,5 put, u toku drugog 1,5 -2 puta, a u toku trećeg i više.

Vrednosti se snižavaju tokom puerperijuma (perioda nakon porođaja) i vraćaju se na fiziološki nivo.

Navedene promene trebalo bi smatrati adaptivnim mehanizmom koji štiti trudnice od krvarenja tokom porođaja i ne bi trebalo da imaju kliničkog značaja. Međutim kod pojedinih trudnica taj porast je veći od predviđenog i tada se povećava opasnost od pojave tromboembolijskih (začepljenje krvnih sudova krvnim ugruškom) poremećaja.

Analiza i procena značaja promene vrednosti D-dimera zahteva detaljnu analizu i procenu hematologa.

Nikako se proizvoljno i površno ne sme pristupati rešavanju ovih promena.

Povećan rizik od tromboembolijskih komplikacija, pre svega DVT (duboke venske tromboze) i plućne embolije javlja se, najčešće, kod trudnica sa kardiovaskularnim faktorima rizika (hipertenzija – povišen krvni pritisak, gojaznost, gestacijski dijabet – šećerna bolest nastala u trudnoći, smanjeno kretanje), ali i kod trudnica sa urođenim ili stečenim poremećajima faktora koagulacije (urođene i stečene trombofilije). Pušenje, takođe, kao pridruženi faktor poremećajima faktora hemostaze (faktori koji učestvuju u zaustavljanju krvarenja) i D-dimera, predstavlja faktor rizika za nastanak tromboembolijskih komplikacija.

Povećane vrednosti D-dimera vezane su i za ozbiljna patološka stanja u trudnoći kao što je abrupcija posteljice (prevremeno odlubljivanje posteljice) i preeklampsija (komplikacija trudnoće koju karakterišu visok krvni pritisak, otoci i bečančevine u mokraći). Veliki broj obolelih trudnica od virusa COVID-19 imalo je značajan porast D-dimera, i do 10 puta veći od fiziološkog. Pretpostavlja se da je razlog tolikog porasta D-dimera poremećaj koagulacije zbog prisustva virusa, kao i oštećenje plućnog tkiva zbog zapaljenja.

Imajući u vidu sve navedeno, lekar je taj koji procenjuje faktor rizika, traži određene laboratorijske analize, pa i D-dimer, i na osnovu njihovih vrednosti i medicinskih indikacija određuje dalje dijagnostičko-terapijske procedure i terapiju.